← Назад на блог

Казне за неусклађеност са Законом о информационој безбедности — шта ризикује одговорно лице

Ако сте тек сазнали да ваша фирма треба да се усклади са Законом о информационој безбедности, вероватно вас поред саме процедуре занима и једно практично питање: шта се дешава ако се то не уради на време? Одговор је важан и за фирму и, можда још више, лично за вас као одговорно лице.

Ко је одговоран?

Закон обавезу усклађивања не ставља само на фирму као правно лице — именовано одговорно лице (обично директор или посебно овлашћено лице) лично одговара ако обавезе нису испуњене. То значи да последице неусклађености нису апстрактан "трошак фирме", већ конкретна, лична новчана одговорност особе која потписује документа.

Које су новчане казне?

Закон о информационој безбедности („Сл. гласник РС“, бр. 91/2025) у члановима 50–53 прописује новчане казне које зависе од тога да ли је фирма оператор приоритетног или важног ИКТ система, као и од врсте прекршаја:

Ко се кажњаваПриоритетни операторВажни оператор
Правно лице — неиспуњавање обавеза (акти, мере заштите, провера, евиденција)50.000 – 2.000.000 дин.50.000 – 1.000.000 дин.
Физичко лице у својству регистрованог субјекта10.000 – 500.000 дин.10.000 – 250.000 дин.
Одговорно лице5.000 – 50.000 дин.5.000 – 50.000 дин.
Правно лице — непријављивање инцидената и неслање извештаја50.000 – 500.000 дин.50.000 – 500.000 дин.

Кажњава се, између осталог, када оператор: не упише се у евиденцију, не донесе Акт о процени ризика или Акт о безбедности ИКТ система, не примени мере заштите одређене Актом, не изврши проверу усклађености, не достави статистичке податке, не поступи по налогу инспектора за информациону безбедност, или не обавести о инциденту у прописаном року.

Важно је да се одговорно лице кажњава посебно, поред казне за саму фирму — што значи да одговорност не престаје плаћањем казне од стране правног лица.

Новчана казна није једина последица

Осим директне новчане казне, неусклађеност носи и друге, често скупље последице:

  • Појачан инспекцијски надзор — једном кад се уочи пропуст, фирма по правилу улази у фокус даљих провера;
  • Репутациони ризик — посебно осетљиво за фирме које раде са јавним сектором или обрађују податке грађана;
  • Реална изложеност сајбер нападима — казна је последица пропуштене мере, али сам пропуст (нпр. непостојање анализе ризика) значи да је фирма стварно незаштићена, независно од тога да ли је инспекција то приметила.

Како се ово избегава?

Решење није компликовано, али захтева да се крене на време: спроведе се анализа ризика, изради Акт о безбедности ИКТ система, спроведе обука запослених, и успостави процедура за пријаву инцидената. Ако нисте сигурни да ли се закон уопште односи на вашу фирму или у коју категорију спадате, то је прво питање које треба разјаснити — пре него што рок постане проблем.

Овај текст је информативног карактера и не представља правни савет. Наведени износи казни су оквирни, преузети из јавно доступних извора, и могу се разликовати у зависности од конкретног прекршаја и тумачења надлежног органа. За тачну правну анализу ваше ситуације, контактирајте наш тим или надлежног правника.

Проверите да ли се ово односи на вас