Сајбер напади у Србији 2023–2025: шта показују званични подаци Националног ЦЕРТ-а

Национални ЦЕРТ Републике Србије сваке године објављује званичан извештај о статистичким подацима о инцидентима у ИКТ системима од посебног значаја. Прегледали смо последња три објављена извештаја — за 2023, 2024. и 2025. годину — и издвојили оно што је заиста релевантно за процену ризика, уместо да се задржимо на највећој, али најмање информативној бројци.

Та највећа бројка је скенирање портова — аутоматизовано, углавном безопасно "пипање" система које не наноси директну штету, али доминира укупним збиром (у 2025. години само ова једна врста активности чинила је 328,9 милиона од укупно 336,3 милиона забележених инцидената). Много релевантније за процену стварног ризика су категорије које показују колико се нападачи труде да стварно уђу у систем или преваре запослене.

Три године, три категорије које су стварно важне

Ево како су се кретале три кључне категорије напада у ИКТ системима од посебног значаја у Србији:

• Фишинг напади: 63.813 (2023) → 65.560 (2024) → 232.883 (2025) — раст од око 255% само у последњој години;
• Покушаји откривања лозинки („brute force“/„dictionary“ напади): 3.561.110 (2023) → 2.352.887 (2024) → 6.180.960 (2025) — више него удвостручено у односу на 2024;
• Покушаји искоришћавања рањивости система: 179.358 (2023) → 68.801 (2024) → 903.392 (2025) — више од 13 пута више него годину раније.

Занимљиво је да је, за разлику од ове три категорије, број класичних злонамерних софтвера (тројанаца, вируса) у истом периоду опадао — са 26.749 тројанаца у 2023. на 13.153 у 2025. Нападачи се, другим речима, све мање ослањају на малвер, а све више на аутоматизовано погађање лозинки, искоришћавање пропуста у системима и превару корисника — што се тачно поклапа са глобалним трендом (видети доле).

Шта сам Национални ЦЕРТ каже о узроку овог скока

У закључку извештаја за 2025. годину, Национални ЦЕРТ експлицитно наводи да је овакав раст "резултат више међусобно повезаних фактора": изражена аутоматизација напада кроз „botnet“ мреже, ширење „cloud“ окружења које повећава изложену површину, и — што је посебно релевантно — недовољна примена вишефакторске аутентификације (MFA) уз споро усклађивање безбедносних пракси са темпом дигитализације. Извештај такође директно помиње вештачку интелигенцију као алат који нападачима омогућава ефикасније генерисање лозинки, адаптивно тестирање креденцијала и бржу анализу украдених података.

Да ли је ово само српски проблем?

Не — исти образац се види и у глобалним извештајима за 2025. годину:

• ENISA (агенција ЕУ за сајбер безбедност) наводи да је фишинг и даље главни вектор упада — учествује у око 60% забележених случајева у ЕУ — и процењује да преко 80% глобалних фишинг кампања данас користи садржај генерисан или унапређен вештачком интелигенцијом;
• Према Anti-Phishing Working Group (APWG), само у другом кварталу 2025. забележено је 1.130.393 фишинг напада — раст од 311% у односу на исти период 2020;
• Напади засновани на идентитету (погађање лозинки, „brute force“) порасли су глобално за 32% само у првој половини 2025. године, док се процењује да модерна MFA спречава преко 99% оваквих напада.

Другим речима, оно што је Национални ЦЕРТ забележио у Србији није изолован локални скок, већ локални одраз глобалног тренда — нападачи масовно прелазе на аутоматизоване, AI-потпомогнуте нападе усмерене на лозинке, рањивости и људску грешку, уместо на класичан малвер.

Шта ово значи за вашу фирму

И домаћи и светски подаци се слажу око једне ствари: вишефакторска аутентификација и редовно ажурирање система су данас најефикаснија, а често и најјефтинија одбрана против доминантних типова напада. Ако фирма нема уведен MFA, не ажурира редовно софтвер и не обучава запослене да препознају фишинг, она је тачно у категорији ризика која је највише порасла у последњих годину дана — без обзира на величину или делатност. То је управо оно што анализа ризика и геп анализа треба да утврде пре него што се састави Акт о безбедности ИКТ система.