← Назад на блог

Зашто ни савршен „backup“ није довољан — заштита тајности података

Многе фирме верују да су, увођењем редовних и тестираних резервних копија, у великој мери "решиле" проблем рансомвер напада — ако се подаци изгубе или енкриптују, једноставно се врате из „backup“-а и посао се наставља. Ово је опасна половична истина, јер савремени рансомвер напади готово никада не стају на томе да вам само одузму приступ подацима.

Два елемента уцене — и „backup“ решава само један

Класичан рансомвер напад има један циљ: енкриптовати податке и тражити откупнину за кључ који их враћа у читљиво стање. Против овог сценарија добра резервна копија заиста помаже — подаци се врате из „backup“-а, откупнина постаје непотребна.

Проблем је што се савремени напади, тзв. двоструко изнуђивање („double extortion“), не заустављају ту. Пре него што било шта енкриптују, нападачи прво украду (копирају) податке — и онда уцењују на два одвојена начина:

  • "Платите да вам вратимо приступ" — против овога „backup“ помаже;
  • "Платите да не објавимо оно што смо украли" — против овога „backup“ не помаже нимало, јер враћање сопствене копије података не спречава нападача да објави копију коју већ има.

Други елемент уцене често има и већу вредност за нападача — претња цурењем пословних тајни, личних података клијената или интерних докумената погађа фирму директно у репутацију и правну одговорност, независно од тога да ли је оперативни рад уопште био прекинут.

Шта показују подаци

Према извештају Mandiant/Google Cloud за 2025. годину, крађа података је потврђена у 77% рансомвер упада — у односу на 57% годину раније. Истовремено, према Sophos извештају State of Ransomware 2025, стопа стварне енкрипције података пала је на 50%, најниже у последњих шест година, док се удео напада који уопште не енкриптују податке, већ се ослањају искључиво на претњу објављивањем, удвостручио. У случајевима које истражују тимови за одговор на инциденте, чисто изнуђивање засновано само на крађи података (без икакве енкрипције) порасло је са 2% на 22% у само годину дана.

Другим речима: све већи број нападача данас не губи време на енкрипцију уопште — довољно им је да податке украду и запретети њиховим објављивањем. У том сценарију, фирма са савршеним „backup“-ом је подједнако изложена као и фирма без иједне резервне копије.

Реалан пример

Група Cl0p, иза напада на сервис MOVEit Transfer 2023. године — који смо описали у тексту о „zero-day“ нападима — није ни покушала да енкриптује податке погођених организација. Просто је украла фајлове и претила објављивањем на сопственом сајту за цурење података ако се откупнина не плати. Било какав „backup“ код жртава био је у овом случају потпуно небитан — проблем никада није био недоступност података, већ њихова тајност.

Зашто је тајност података посебна категорија

У информационој безбедности се обично говори о три стуба заштите: поверљивости, интегритету и расположивости података. Резервна копија првенствено штити расположивост (да подаци постоје и да су доступни) и делимично интегритет (да нису измењени). Она не штити, и по својој природи не може да штити, поверљивост — чињеницу да неко неовлашћен сада поседује копију ваших података. То је засебна димензија безбедности која захтева засебан алат.

Тајност података није битна само због угледа. Пословне тајне, уговори, финансијски подаци, лични подаци запослених и клијената (GDPR) имају вредност управо зато што их не зна нико ван круга овлашћених лица — једном када исцуре, та штета се не може повући, без обзира на то да ли је оригинална копија фирме остала нетакнута.

Решење: енкрипција поверљивих докумената

Оно што стварно штити тајност података јесте енкрипција — не само енкрипција комуникације, већ енкрипција самих поверљивих докумената док се чувају (тзв. енкрипција "at rest"). Ако је документ енкриптован, а нападач украде фајл без кључа за декрипцију, добија само низ нечитљивих података — потпуно неупотребљив за даљу уцену, продају или јавно објављивање. Нападачи у том случају остају празних руку, чак и ако су технички успешно "ушли" и "изнели" фајлове из система.

Енкрипција не замењује остале мере заштите — обуку запослених, контролу приступа и редован „backup“ и даље су неопходни, јер решавају друге ризике, као што смо писали у тексту о слојевитој одбрани. Али без енкрипције поверљивих докумената, чак и фирма са савршеним „backup“-ом и обученим запосленима остаје потпуно изложена другом, све чешћем облику уцене.

Овај текст је информативног карактера и заснива се на јавно доступним изворима: Mandiant/Google Cloud M-Trends 2025, Sophos State of Ransomware 2025, и јавно доступним анализама MOVEit Transfer / Cl0p инцидента из 2023. године. Не представља технички ни правни савет.

Проверите да ли су ваши поверљиви подаци заиста заштићени