„Zero-day“ рањивост је пропуст у софтверу који произвођач још увек не зна да постоји — што значи да има "нула дана" да направи закрпу пре него што неко ту рањивост искористи. Када нападач стварно искористи такав пропуст, то се зове „zero-day“ напад. Разлика у односу на "обичне" нападе је кључна: против познате рањивости постоји закрпа и антивирусни потпис; против „zero-day“ напада, у тренутку када се дешава, не постоји ни једно ни друго.
Према подацима Google-ове групе за обавештајне податке о претњама (GTIG), током 2025. године забележено је 90 „zero-day“ рањивости активно искоришћених у пракси (78 у 2024, 100 у 2023) — а скоро половина од тога, 43, циљала је пословне (ентерприсе) технологије, што је рекордан удео до сада. Ово нису ретки, егзотични случајеви — ово је редовна, растућа појава.
Замислите обичан радни дан. Запослени добије имејл од познатог пословног партнера — адреса је тачна, тон је уобичајен, у прилогу је "фактура" или линк ка документу на сервису за дељење фајлова који фирма свакодневно користи. Ништа у томе не делује сумњиво, јер заиста и није очигледно сумњиво — или је партнеров налог стварно компромитован, или је порука пажљиво обликована да тако изгледа.
Запослени отвори документ. Екран не трепери, не појављује се никакво упозорење, антивирус не пријављује ништа — јер не постоји потпис за претњу која тек сада, први пут, постоји у дивљини. У позадини, пропуст у апликацији за читање или дељење докумената извршава код који нападачу отвара тихи приступ систему. Из корисникове перспективе: апсолутно ништа се није догодило. Радни дан се наставља као и сваки други.
Управо се тако, у грубим цртама, одиграо један од највећих напада последњих година — искоришћавање „zero-day“ рањивости у сервису MOVEit Transfer током 2023. године (група Cl0p). Нападачи су рањивост тестирали месецима унапред, а сам напад је кренуо 27. маја 2023 — један корисник је необичну активност пријавио већ следећег дана, произвођач је закрпу објавио за неколико дана, али је до тада штета већ била направљена: до октобра исте године, погођено је преко 2.000 организација и око 60 милиона људи широм света.
„Zero-day“ напад је, парадоксално, најјаснији аргумент за то да се безбедност не гради на једној мери, већ на више слојева који раде независно један од другог. Пошто не постоји закрпа нити потпис за нешто што се дешава први пут, следеће мере не спречавају сам упад — али свака од њих реално ограничава колико далеко ће нападач стићи и колико ће штете направити:
Ниједна од ових мера појединачно не би спречила „zero-day“ напад. Заједно, оне одређују да ли ће напад остати мањи пропуст или прерасти у инцидент размера описаних у нашем тексту о цени игнорисања информационе безбедности.
Ово је и разлог зашто Закон о информационој безбедности и Акт о безбедности ИКТ система не траже једну меру, већ комбинацију анализе ризика, контроле приступа, обуке запослених и процедура за пријаву инцидената. „Zero-day“ напад је сценарио у ком се та логика најјасније потврђује — немогуће је закрпити нешто што нико још не зна да постоји, али је итекако могуће унапред ограничити штету коју такав напад може да направи.
Овај текст је информативног карактера и заснива се на јавно доступним изворима: годишњем извештају Google Threat Intelligence Group (GTIG) о „zero-day“ рањивостима за 2025. годину и јавно доступним анализама MOVEit Transfer / Cl0p инцидента из 2023. године. Не представља технички ни правни савет.